Autor: Dimitrije Vujadinović
Svaka regija u Evropi ima karakterističnu vrstu hleba sa kojom se ponosi. To nisu svečarski hlebovi koji se prave prigodom nekog praznika ili obreda, to su hlebovi koji se svakodnevno služe na trpezi. Svi ti „hlebovi za ponos“ rezultat su kulture i pekarskog umeća i razlikuju se prema načinu pripreme, sastojcima, obliku, ukusu i mirisu.
Tradicinalni, svakodnevni „ hleb za ponos „ u Vojvodini je Cipovka!
Vojvodini su seljaci (paori), a kasnije i profesionalni pekari, pripremali beli pšenični hleb sa kvascem (komlovom). Karakteristika ovoga hleba je loptasti oblik, izuzetno prijatan miris i ukus, laka svarljivost i svežina od nekoliko dana. Veličina hleba zavisila je od broja ukućana, a prosečna masa bila je od 3 do 5 kilograma. Tajna prave cipovke je u njenoj pripremi. Prvo se kvasac potopiti u mlaku vodu, a zatim, kada omekša, doda se malo brašna i kašičica soli. Posle izvesnog vremena (oko 15 minuta), pošto se stvori kvasna mešavina, dodaju se brašno, šećer i mlaka voda.
