Hleb kulturno nasleđe
Časno seli, hleba jeli, pošteno ustali: dobar glas doneli, bolji poneli, Bože daj
Civilizacija hleba
Hleb je stariji od čoveka
Narodna mudrost
Ciljevi programa Hlebno kulturno nasleđe su da se, kroz prikupljanje i istraživanje specifičnih sadržaja istorijskog, kulturnog i duhovnog nasleđa vezanog za hleb. Projekat je pokrenut j 1998. godine u Institutu ERICarts (Bon). Autor projekta je Dimitrije Vujadinović.
Kada pogledamo oko sebe, sve ovo što nas danas okružuje, što smo do sada stvorili: gradove, satelite, telekomunikacije, državu i pravo, kulturu i umetnost možemo zahvaliti – hlebu! Hleb je večni simbol i metafora neprolaznog trajanja istog, ali ne stvari i događaja već borbe za vrednosne principe.
Narodna mudrost na prvi pogled deluje apsurdno. Kako je hleb mogao da nastane pre čoveka. Ali to je tačno! Naš prapredak je u dalekoj prošlosti bio nomad, skupljač plodova i pomalo lovac. Krio se u pećinama, skitao tražeći sebi hranu i utočište. Otkriveno je da je pre 14400 godina počeo da pravi neku tanku, crnu neukusnu „lepinju“, ali hranjivu. Sa njom je mogao da preživi teške zimske dane. Ta lutalica –Homo sapijensi, bio je „animalno biće“, koje se nije posebno izdvajalo od prirode koja ga je okruživala!
Pre oko 8000 godina, taj naš bradati predak shvatio je da može i da uzgaja žitarice, da ne mora da luta i skuplja plodove. Ali, morao je čitav vegetacioni period od setve do žetve da provede na jednom mestu. Naš davni predak prestaje da luta. Rađa se „čovek kulture“ koji postaje samosvestan!
Tako je nastala i još uvek traje civilizacije hleba. Razvijaju ju se tehnika i tehnologija, pismenost i kulture, gradovi, države, verovanja (mitovi i religije), filozofija i estetika, nauka i umetnosti, tabui i zakoni, etika i moral, medicina i farmacija… Hleb postaje jedini proizvod čoveka koji ga povezuje sa osnovnim principima ovostranog i onostranog sveta.
Vesti
06.01.2026
Srdačan susret
Saradnja sa Muzejom hleba (Museo Della Cuddura), koji se nalazi u gradu Leonforte na Siciliji.
29.12.2025
Exhibition of Christmas breads, cakes and česnica
The exhibition presented the breads exhibited at the Christmas cake festival “ČESNICA”, which this year was held in six countries and a total of fourteen cities. The opening was attended by: Dimitrije Vujadinović, cultural scientist, Gordana Bekčić, founder of the Festival and Basilio Varveri, director of the Bread Museum (Museo Della Cuddura), located in the city of Leonforte in Sicily.
24.12.2025
Prevesti Bread of Serbian heroes and Hajduks
NEW PUBLICATION – In the military and guerrilla (hajdučkoj) traditions of the Serbian people bread with prunes is a favorite sweet popularly called -šljivko
18.06.2025
Tajne kontinuiteta – Mlin za žito
Promocija monografije „Tajne trajanja – Mlin za žito” i otvaranje izložbe „Priče o mlinovima i mlinarima” Dimitrija Vujadinovića.
Diplome i nagrade
Diploma kneza Mihaila Obrenovića
Oktobar, 2025.
Božićni festival hleba (Česnica) održan početkom decembra u zgradi prve srpske skupštine, iz 19. veka u Kragujevcu. Dimitrije Vujadinović održao je kratko predavanje o značaju i simbolici božićnog hleba. Tom prilikom, Kulturno-istorijski centar srpske krune dodelio mu je diplomu kneza Mihaila.
Novi Projekti
U okviru istraživanja Evropskog projekta o hrani (1995-2004) u Institutu ERICarts, Bon započeto je istraživanje Istorije i kulture hleba, koje je koordinisao Dimitrije Vujadinović. Završetkom evropskog istraživanja Dimitrije Vujadinović je nastavi da istražuje temu istorije i kulture hleba kao međunarodnog projekta Hleb kulturna baština.
Ističemo
Cilj ove publikacije jeste da na zanimljiv i uzbudljiv način pažljivog čitaoca upozna sa jedinstvenom kulinarskom nematerijalnom kulturnom baštinom Srba – hlebom sa šljivama.
Publikacija na više od 100 kolor stranica (formata 22 x 22) donosi tekstove autora (Dimitrija Vujadinovića), recepte i izvanredne pesničke i književne tekstove posvećeni hlebu i šljivi naših poznatih književnika: Adama Puslojića, Vojislav Ilića Mlađeg, Desanke Maksimović, Dobrice Erića, Zorana Kostića, Ive Andrića, Milovana Danojlića, Mome Kapora, Stevana Raičkovića …
Malo je naroda u svetu koji su jednu voćku ugradili u svoju kulturu, književnost, običaje, pesmu, poslovice i izreke kao što su Srbi posvetili šljivi. Ne gaji se šljiva samo u Srbiji, ali samo je među Srbima ona ta voćka sa kojom se narod diči.
Sasvim je normalno što je srpski seljak pronašao način da spoji ova dva posebno hranjiva specijaliteta.
Upravo takav hleb u vojničkoj i hajdučkoj tradiciji srpskog naroda jeste hleb sa suvim šljivama i omiljeni slatkiš hajduka popularno nazvan – šljivko (šljivani kolač)
Hleb sa suvim šljivama i specijalitet šljivko (šljivani kolač) su tradicionalni sadržaji srpske kuhinje.
Publikaciju možete poručiti na telefon – 0641521738
Mediji
Stalno kretanje civilizacije hleba, kao i događaji u ličnom životu, opominju nas da ništa ne počinje odjednom i ne nestaje trenutno i da ništa ne nastaje ni iz čega i ne završava se ni u čemu.
Božićni hleb – BOŽIĆNJAK, dokumentarni film (engleski titlovi)
Cipovka – Hleb koji se smeje Mesecu, Jelena Vukmanović – RTV/Vojvodina, Srbija (engleski titlovi)
Hleb u velikom ratu
Baza podataka muzeja hleba
Evropske kuće hleba (drugo izdanje)
Kada govorimo o hrani, nema sumnje da je hleb osnovna namirnica na većini trpeza širom sveta. Ipak, o njemu znamo tako malo: o njegovoj simbolici i etnološkom značenju, o načinu na koji je hleb oblikovan kulturom i religijom, o vrstama hleba, načinima njegove pripreme i, uopšteno, o značaju hleba u našem svakodnevnom i duhovnom životu. Priča o hlebu je priča o nama samima! Ona nas uči mudrosti koja čuva univerzalne vrednosti za sve generacije, podjednako za decu i odrasle. Kako bi naša kultura izgledala bez muzeja hleba? Danas u Evropi i svetu postoji više od 100 muzeja hleba.
Publikacije
Tokom svog postojanja, projekat Hleb i kultura – svetska baština realizovao je niz knjiga, neke od njih u saradnji sa partnerskim organizacijama
