Hleb kulturna baština

Civilizacija hleba

Hleb je stariji od čoveka
Narodna mudrost

Narodna mudrost na prvi pogled deluje apsurdno. Kako je hleb mogao da nastane pre čoveka. Ali to je tačno! Naš prapredak je u dalekoj prošlosti bio nomad, skupljač  plodova i pomalo lovac. Krio se u pećinama, skitao tražeći sebi hranu i utočište. Sada znamo da su proizvodi nalik hlebu napravljeni pre 14400 godina, mnogo ranije od perioda razvoja poljoprivrede. Bila je to neka crna, tvrda, neukusna „palačinka“, ali hranjiva. Sa njom se mogla preživeti i zima. Stvorio ju je Homo sapijensi, „animalno biće“, koje se nije posebno izdvajalo od prirode koja ga je okruživala! Pre oko 8000 godina, taj naš bradati predak shvatio je da može i da uzgaja žitarice, da ne mora da luta i skuplja plodove. Ali, da bi to uspeo morao je čitav vegetacioni period od setve do žetve da provede na jednom mestu. Nastaju sela, nastambe gradovi sve do megalopolisi. Zahvaljujući pronalasku hleba, za veći deo stanovnika planete nastaje agrarni period. Rađa se „Čovek kulture“ koji postaje samosvestan!

Tako je nastala i još uvek traje civilizacije hleba. Razvijaju se pismenost i kulture, gradovi, države, verovanja (mitovi i religije), filozofija i estetika, nauka i umetnosti, tabui i zakoni, etika i moral, medicina i farmacija… Hleb postaje jedini proizvod čoveka koji ga povezuje sa osnovnim principima ovostranog i onostranog sve­ta. Civilizacija hleba je koloritni mozaik, ali istovremeno i kaleidoskop istorijskih, tehničkih, političkih  i kulturnih događaja. Često povezanih sa  sudbinama bogova i heroja; svetaca i ubica; diktatora i revolucionara; bogatih i siromašnih… Uzbudljivi i često nedokučivi višemilenijumski putevi, puteljci i stranputice, stanice i raskrsnice čoveka i hleba razgranati su u vremenu i prostoru, pamćenju i zaboravu. Poetika hleba rasejana je u duhu i kulturi – molitvama, obredima, religijama, pesmama, poslovicama, izrekama i kletvama, književnosti, slikarstvu, muzici…

To je neprekidna priča o prošlosti, sadašnjosti i budućno­sti čoveka – o verovanjima, nadanjima, bolu i radosti. Hleb je menjao istorije zemalja i sudbine naroda. Na hlebu su stvarane i rušene imperije, kulture i religije. Ali, sa čovekovom prirodom i sudbinom sve ima svoje lice i naličje. Nastankom civilizacije hleba uzburkava se i sklonost za sticanjem moći i prevlasti. Hegemonija za teritorije, za otimanje tuđih plodova rada, netrpeljivost prema drugom i drugačijem. Javlja se varljiva sklonost zavisti, „volja za moć“ i kompleks malih razlika. Kreće i do danas se ne zaustavlja ljudska sklonost ka destruktivnoj kreativnosti. Hleb je naš najbolji svedok stalne borbe između destruktivne sile i univerzalnog duha kao našeg več­nog usuda varljive pobede osećanja moći nad stvar­nom nemoći pred sudbinom prolaznosti.

Iistraživači koji se bave fenomenom hleba najčešće istražuju pojedine segmentima ne uočavajući ontološku celinu civilizacije hleba – kulturni i istorijski konteksta i kontekstualnosti. Projekat Hleb kulturna baština u istraživanjima koja se rade upravo izbegava takvu metodologiju.

Danas više od četiri milijarde ljudi širom sveta svakodnevno jede razne vrste hleba, Istovremeno, više od milijardu  ljudi se iz dana u dan bori za „koricu hleba“, da bi preživeli. Hleb je oduvek bio simbol i metafora etičke vertikale čovečanstva!